Pitam se nešto ovih dana.. Koliko? Koliko daleko? Koliko daleko smo spremni da idemo? Gledam onaj kviz Trenutak Istine koji je inače svetska senzacija svuda u svetu. Gledam i žalim. Pitam se,koliko daleko su ljudi spremni da idu zbog pet minuta slave ili zbog novca? Vi pričate svoje najmračnije tajne i osvajate novac,a sad ja vas pitam- je l' Vam je preseo? Pošto meni sigurno bi. Da li ste spremni da kažete da ste mastrubirali na poslu ili da volite ljubavnicu pred celom Srbijom da bi došli do neke sitne love,koja će doći i otići.. A šta ostaje? Kako Vam samo nije degutantno da to pričate.
Koliko danas košta obraz?
Zašto se prodajemo? Jel danas neko mari za ponos? Možda i ja previše naginjem na drugu stranu,ali mi je jednostavno nepojmljivo da gledam dokle.. A sa druge strane smo mi. Dragi gledaoci. Narod gleda,što bi se reklo budala se blamira,malo zabave nije na odmet.. Zašto nas pale takve stvari? Zašto su nam najzanimljivije takve stvari? Priroda čoveka,možda. Zašto gledamo Velikog Brata ? Zašto obožavamo da virimo u tuđ život,tuđe nevolje?
Možda nam je jednostavno dosadan naš?
Ps. Izvinjavam se što me dugo nije bilo svim ljudima koji čitaju moj blog.
